Svi uređaji koji se spajaju na HPIB imaju svoju adresu kojom se adresiraju da slušaju ili da govore tj.šalju podatke.Ove dvije adrese mogu biti različite ali su uobičajeno jednake.

Adresa nekog uređaja se postavlja u tvornici od strane proizvođača,ali se može i promjeniti.Adresa uređaja može se promijeniti postavljanjem odgovarajućih prekidača na instrumentu (kod starijih instrumenata) ili na prednjoj ploči odgovarajućim komandama (kod novijih instrumenata).

Većina modernih uređaja ima mogućnost da pritiskom na određenu tipku na prednjoj ploči prikaže adresu uređaja na displeju tako da nema potrbe da okrećemo uređaj i odgonetamo položaj prekidača.

Ovakvi uređaji uglavnom prikazuju svoju adresu i nakon uključivanja uređaja.

Adresa koja se dodjeljuje uređaju može biti u rasponu od 0 do 30.Da bi smo dobili byte kojim se uređaj adresira da sluša na adresu uređaja se dodaje broj 32 decimalno odnosno ako se želi adresirati uređaj da govori tada se na adresu uređaja dodaje decimalno 64.

Ako je adresa uređaja npr. 5 tada će byte-ovi za adresiranje biti:

Adresiranje uređaja da sluša: 5+32 =37=>00100101

Adresiranje uređaja da govori: 5+64=69=>01000101

I sam kontroler ima svoju adresu za slušanje i govor.Uobičajeno je da su te adrese za govor 21 a za slušanje 30 iako to mogu biti u principu bilo koje druge adrese.Treba međutim obratiti pažnju da ne koristimo one adrese koje su već iskorištene.Adrese kontrolera za govor i slušanje često se nazivaju MTA (My Talk Address) i MLA(My Listen Address).Kontroler mora poslati adresni byte čak i kada se obraća sebi.

Adresa 31 iako se može postaviti pomoću prekidača nije valjana adresa,naime adresni byte čija je vrijednost 31+32=63 koristi se da bi se svim trenutno aktivnim slušateljima kazalo da prestanu biti aktivni slušatelji.Ovaj se adresni byte koristi prije definiranja novih slušatelja.Slično,adresni byte 31+64=95 nije byte namjenjen adresiranju nekog uređaja kao govornika već se koristi da se trenutno aktivnom govorniku kaže da prestane biti govornik.Ovo je na određei način izlišno jer na sabirnici ionako može biti samo jedan govornik tj. slanjem adrese novog govornika dotadašnji govornik prestaje sa radom.

Iako u osnovi možemo koristiti samo 31 adresu ovaj se broj može proširiti do 961 adrese ako se koristi sekundarnim adresiranjem.Sekundarno adresiranje se sastoji u slanju dodatnog adresnog byte-a nakon što se pošalje adresni byte za slušanje ili za govor.

Byte sekundarne adrese se dobiva ako se sekundarnoj adresi (od 0 do 30) doda broj 96.

Kako je broj mogućih primarnih adresa 31 a sekundarnih takođe 31 ukupni broj adresa je 961.Ovo međutim ne znači da možemo zaista priključiti toliko uređaja.